Svaki android telefon danas mjeri broj koraka koje napravimo u toku 24 sata. Kao univerzalan cilj postavlja se 10.000 koraka dnevno. Medicinsko istraživanje na osnovu kog je dobijen ovaj broj ne postoji, mada se rade mnoge studije u kojima naučnici pokušavaju da utvrde kakvi su benefiti od 10.000 pređenih koraka.
Inače, ovaj broj koraka odgovara šetnji dugoj oko osam kilometara.
Zašto se, iz ugla ljekara, preporučuje 10.000 koraka, u kom ritmu treba da ih napravimo i kako hodanje zaista utječe na naš organizam? Da li je 10.000 koraka zlatni standard ili je za zdravlje dovoljno i manje?
Koliko koraka je dovoljno za dobro zdravlje?
Deset hiljada koraka u jednom danu decenijama je bio zlatni standard, ali već i 4.400 pređenih koraka ima veliki uticaj na opšte stanje organizma, i na psihu i na fizičko zdravlje, kažu najnovija istraživanja.
Istraživanje sprovedeno na “Brigham and Women’s Hospital” pratilo je 16.741 ženu sedam dana tokom četiri godine i bilježilo koliko koraka naprave u danu. Istraživanje je uključilo žene prosječne dobi 72 godine.
Žene koje su u danu napravile oko 4.400 koraka tokom četiri godine smanjile su rizik od preuranjene smrtnosti za 41 odsto. Žene koje su napravile prosječno 5.900 koraka smanjile su rizik od smrti za 46 odsto. Najniži rizik od smrti imale su žene koje su napravile oko 7.500 koraka u danu. Zaključak istraživanja je da hodanje samo po sebi veoma utječe na naše zdravlje i dugovječnost.
Pravilo da u danu treba da napravimo 10.000 koraka pojavilo se uoči Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine. Tada je dr Joširo Hatano osmislio pedometar u cilju podsticanja ljudi na više kretanja jer je uvidio da je zapadnjački stil života loš po zdravlje Japanaca.
