Jod je neophodan za pravilan rad štitne žlijezde

Jod je mikronutrijent, ali kada se radi o našem opštem zdravlju njegova uloga je velika, jer je neophodan za otpornost, zdravlje i oporavak organizma.

Ovo je naročito značajno kod rada štitne žlijezde, u čijim hormonima je je jod sastavni element. Hormoni štitne žlijezde (T3 trijodtironin i T4 tiroksin) regulišu promet materije i energije u ljudskom organizmu (metabolizam), rast i razvoj svih organa, a naročito mozga.

Količina joda u štitastoj žlijezdi zavisi od količine joda koju unesemo u organizam, jer ga ljudsko tijelo ne može samo proizvoditi.

Doktor David Derry rekao je da je jod najbolji antibiotik i antivirotik. U kontekstu činjenice da većina bolesti ili započinje ili se nastavlja upalama koje uzrokuju bakterije i virusi, ovo je važna informacija.

Krv neprekidno kruži kroz organizam, potrebno je 17 minuta da obiđe čitav krug, tokom kog prolazi i kroz tkivo štitne žlijezde. Upravo tu, ako postoji dovoljna količina joda, bakterije i virusi bivaju uništeni.

Stres negativno utiče na rad štitne žlijezde zato što visok nivo kortizola smanjuje stvaranje hormona T3, a i pušenje pogoršava hipotireoidizam.

Svjetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrastao čovjek, da bi izmirio dnevne potrebe za jodom treba da unosi oko 150 mikrograma joda, ali se preventivno dejstvo postiže tek unošenjem većih količina.

Opasnosti od toga da ćete unijeti previše joda nema, jer ne treba zaboraviti da ljudi u Japanu konzumiraju dnevno 12 miligrama joda, što je desetostruko više od preporuke SZO.

Kako prenosi Telegraf.rs, najbolji izvori joda su alge, morska riba i jodirana so.

PROČITAJTE  Tri znaka da starite brže nego što bi trebalo…